Moj kutak

Još uvek sam na SBB-ovim pripejd flet paketima, i nakon ovoga što je danas vilo definitivno moram da pređem na postpejd sistem plaćanja (pošto mi se sigurno ne prelazi na Telekom).

Uglavnom se potrefi da zadnji dan trajanja paketa odem i uplatim sledeći paket. Danas nisam mogao da obavim to u toku dana, pa sam predveče zvao korisnički servis da proverim do kada rade. Ljubazna Nikoleta me je obavestila da korisnički centar u Kralja Petra danas radi do 18 časova. Pretpostavljam da je zbog protesta. I mnogo je glupo ako su zbog toga skratili radno vreme. Kako je tad već prošlo 18 časova pitao sam da li je moguće na neki drugi način rešiti problem, pošto mi je potreban Internet. Dobio sam odgovor da korisnički centar u Ustaničkoj danas radi do 20 časova. Kako je lepo od njih što su se potrudili da neki drugi korisnički centar radi puno radno vreme. Možda ipak misle o svojim korisnicima?

Pošto su roditelji išli do grada, onda su oni svratili do Ustaničke 65. Negde posle 20 časova sam pogledao da li ima novi uplaćen paket i začudio se kad sam video da nema. Zvao sam ih na mobilni i saznao da je i taj centar radio do 18 časova. Oh, sreće i radosti…

Pošto pre nisam zapazio obaveštenje o skraćenom radnom vremenu ni na sajtu, ni na forumu SBB-a, otišao sam još jednom da vidim da ga nisam nekako prevideo. I zaista ga nema. Zovem opet korisničku podršku, da vidim da li bi mogli da mi učine i da produže paket za jedno veče, pošto već nije bilo obaveštenja i delimično su krivi što danas nisam mogao da uplatim. Na to dobijam odgovor od Marka (ako se tako zvao) da je bilo obaveštenje. Na moje pitanje gde, dobijam odgovor… “Na vratima.” Samo tako, hladno, najnormalnije. Kao da ne živimo u 21. veku, kao da nemaju sajt i forum. Na vratima?! Da li treba svaki dan da idem redom od jednog do drugog uplatnog mesta da bih video obaveštenje ? Što nisu  mogli na neki pristupačniji način da distribuiraju to? I tako, na još jedno pitanje da li je moguće produžiti Internet za jedan dan, dobijam odgovor da mogu ujutru da uplatim ako hoću…

Eh, Srbijo… Da sam u nekoj razvijenijoj zemlji… prvo se ne bih cimao do korisničkog centra da uplatim. Drugo, bilo bi malo verovatno da zbog protesta skrate radno vreme. Čak i da skrate, verujem da bi bilo obaveštenje na nekom logičnijem mestu, poput njihovog sajta (ili im ta napredna tehnologija služi da reklamiraju “uživajte uz 50 kanala, i Intertet brzine čak 2 Mbps od 350 dinara!”… uz “sitne uslove”). I postoje primeri gde firme izlaze u susret korisnicima i prave ovakve ustupke da bi korisnik bio zadovoljan. Ali ne u Srbiji. Malo ko će ovde to da uradi.

I šta sad mogu da uradim? Ništa, sem da probam da izrazim svoje nezadovoljstvo na ovaj način… I da se nadam da će se situacija ovde nekad promeniti.

Dakle, jutros je okačeno famozno Uputstvo, za koje je čuo ceo domaći Internet. Nakon razgovora sa Danicom o ovoj temi, delovima ustava i Zakona o telekomunikacijama, koje sam pročitao na Svakodnevnici i SSpin-ovog komentara na istom članku, mako sam razmišljao o svemu ovome. Ustav je najviši državni akt, i svi Zakoni, Odredbe i ostale stvari treba da budu u skladu sa njim. Daleko sam od pravnika, ali da pokušam da izložim meni logično obrazloženje. Član 41. i 42. Ustava kažu:

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Član 41.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Zaštita podataka o ličnosti
Član 42.

Zajamčena je zaštita podatak o ličnosti.
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.

Dakle, Ustav definiše kada sme da se odstupi od navedenih članova.

Član 55. Zakona o telekomunikacijama, na koji se poziva Uputstvo, kaže:

Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija

Njime se poručuje da je potrebno da operator omogući nadzor korisnika.

Uputstvo, koje se poziva na član 55. Zakona o telekomunikacijama, a trebalo bi da je u skladu sa Ustavom, samo definiše kako se sprovodi elektronski nadzor. I kaže ovo:

Javni telekomunikacioni operator obavezuje se da na zahtev nadležnog državnog organa dostavi podatke o svim komunikacionim sredstvima koja su se pojavljivala na određenoj geografskoj, fizičkoj ili logičkoj lokaciji u minimalnom periodu od poslednjih 48 časova, nezavisno od postojanja telekomunikacione aktivnosti.

Pružalac Internet usluga je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o pretplatnicima i periodično na zahtev dostavlja eksportovanu bazu podataka u formatu dogovorenom sa nadležnim državnim organima.

Spominje se da na zahtev mora da se omogući pristup podacima. Ima delova gde to nije eksplicitno navedeno, što je možda loše. Ali, ako se Uputstvo oslanja na Ustav, onda bi trebalo da je zabranjen pristup informacijama bez zahteva suda, ili kad nije ugrožena bezbednost Republike Srbije.

To jest, Uputstvom se dozvoljava neograničen pristup informacijama, ali se taj pristup Ustavom i Zakonom o telekomunikacijama ograničava na specijalne slučajeve. Na primer, ako se počini krivično delo 1. januara, a zahtev suda se izda 1. februara, onda bi provajder dostavio traženu komunikaciju od 1. januara do određenog datuma. Moguće je da zato moraju da prate sve podatke. Tako nešto mi deluje razumno.

Voleo bih ako bi ovo pročitao neki pravnik, koji bi mogao da da svoje tumačenje. Možda je ovo tačno, a možda je i samo moj pokušaj samoubeđivanja da je sve u redu…

U svakom slučaju, zdrava doza paranoje nije na odmet ;). Enkriptujte vaše poruke, razgovore preko IM-ova, i tako te stvari… Čisto radi vaše sigurnosti.

Dejan Cvetkovi?, generalni direktor Microsoft softvera za Srbiju i Crnu Goru, je objavio interesantan tekst u dnevnim novinama Danas. Naime, on je napisao veliki broj neistina o slobodnom softveru i softveru otvorenog koda (kao i otvorene standarde i ostalo). Da vidimo šta je napisano…
(Napomena: pasusi u kurzivu su delovi originalnog teksta iz novina)

“Otvoreni standardi, otvoreni kod, otvorena arhitektura - sve to zvu?i tako pozitivno, tako sli?no, tako…otvoreno. Ko ne bi poželeo da radi baš sa takvim IT sistemom koji je mnogo bolji od zatvorenog. Prvo iznena?enje krije se u ?injenici da je pravi kontrast na tržištu danas izme?u razli?itih vrsta  otvorenog, a ne izme?u otvorenog i zatvorenog. A zašto je danas sve na IT tržištu otvoreno? Zato što želimo da imamo ve?u kontrolu, želimo da sara?ujemo sa drugima na razvoju naših sistema i želimo bolji uvid i razmenu podataka. Ali, to ne zna?i haos, ve? nastajanje da sazna šta je u osnovi programa koji se koriste. Tako ga bolje poznajete, bolje koristite i više u?ite o njegovim (a i svojim) sposobnostima. To zvu?i kao velika sloboda, ali krije i veliku opasnost. Metafore iz sveta automobilske industrije svojevremeno su bile veoma popularne u IT novinarstvu, a se?am se nekih u kojima je Majkrosoft prošao ne baš slavno. Pa da probamo ponovo - zamislite da svaki put kad otvorite haubu svog automobila i dotaknete neki njegov deo, doživite da se taj deo promeni ili, ?ak, nestane. Ili, još gore, želite da prekontrolišete ko?nice, ali pritisnete pogrešno dugme, i one potpuno nestanu, ali i dalje izgleda kao da su tu. Možda bi to bilo po malo opasno?”

Da li sam jedini kome kraj zvu?i pomalo suludo? Dakle, otvoreni sistem je nekako i zamaskiran, te izaziva nagle i ?este promene. Možda grešim, ali to je moj zaklju?ak na osnovu napisanog. Prate?i tu logiku, do sada bi moj (a verovatno i milioni drugih ra?unara) bio u skroz neupotrebljivom stanju. Da li je tako? Kucam ovaj post, dakle nije. Radi li Google? Hmm, radi… Izgleda da je sve u redu i sa njihovim mašinama. Pošto je pisano u biznis delu novina, da vidimo šta firme imaju od otvorenog softvera. Brzi pogled na podatak o trenutno najstabilnijim hosting kompanijama nam pokazuje da ?ak sedam od deset koriste softver otvorenog koda za servere. Ako pogledamo istraživanje iz novembra ove godine, web serveri otvorenog koda drže oko 50% tržišta. Naleteo sam pre nekog vremena na zanimljiv post Svi koriste Linux (na engleskom), gde su ukratko navedene neke od ve?ih firmi koje, za neku svrhu, koriste softver otvorenog koda. Da nastavimo…

“Kod otvorenog sistema sve je otvoreno i pristupa?no: kad jednom otvorite sva vrata i u svom sistemu, morate dobro da pazite gde se šta ostavljate. To je kao da ste skinuli vrata sa svog stana i na dovratak stavili malu priru?nu mapu koja kaže gde su šrafcigeri, gde je novac, gde je kupatilo, a gde “ladno” pivo, jer vam povremeno u ku?u navra?aju neki majstori koji bi nešto da poprave. Da, ali ko još može da navrati? Sigurnost? Zaboravite na sigurnost, bitno je da je otvoreno.”

Uh, uh… Da li je baš tako?… A zašto? Jednostavno. Lepota otvorenog koda, naspram zatvornog, je baš ta otvorenost - svi mogu da vide kod. Svi mogu da u?u “pod haubu”, i da vide šta se dešava. Više o?iju ima priliku da vidi i da radi na kodu, te samim tim da doprinese sigurnosti i stabilnosti. To što je otvoren ne zna?i da svaka promena bude prihva?ena. Svaki projekat ima tim koji dobro proveri neki doprinos sa strane, pre nego što se spoji sa glavnim delom koda. Ako je nešto slu?ajno prošlo, bi?e brzo ispravljeno baš zbog svih uprtih pogleda.

“Tako?e, kad nema nekih pravila, kad nema standarda koji zacrtavaju kako se treba ponašati u ovakvoj situaciji, onda su jedini pravi eksperti oni koji su taj sistem postavili. A oni onda mogu da biraju koliko ?e vam naplatiti da ga i dalje održavaju za vas. Jer drugih nema. Vratimo se na ?as u automobilsku industriju: zamislite da vaša omiljena fabrika automobila proizvodi samo motore i volane, a da sve druge delove auta po volji ugra?uje vaš automehani?ar Ljubinko, koji ih kompletira i završava za vas. Zamislite dalje da je vaš automobil dovršio uz pomo? tri budilnika i pola kilograma retke vrste amazonske šljive. Koji drugi majstor ?e umeti da ga popravlja? I koliku ?e mo? nad vama imati vaš majstor? A da ne pominjem uvoznike retkih amazonskih šljiva.”

Ok, zamislimo za ?as da je naš automobil dovršio automehani?ar Ljubinko. Mi ta?no znamo kako je on dovršio auto, te možemo na?i nekog drugog automehani?ara, koji može da pogleda šta je radio Ljubinko. Drugi mehani?ar može da nam pomogne kad do?e do problema. Ako je dobar mehani?ar, verujem da ?e videti šta je neko pre njega radio ;). I u programiranju: ako je kod uredno pisan i održavan, ve?ina programera bi trebalo da bude u stanju da shvati šta se program radi nakon ?itanja koda.
Da posetimo Miladinka. Miladinko nam je sastavio ceo automobil. Tako?e nas je obavestio da jedino on može da nam servisira auto. Isto tako, imamo zabranu da zavirimo ispod haube. A ako ho?ete neku izmenu na automobilu, nadajte se da ?e ona odgovarati Miladinku i da ?e se on složiti da je odradi za vas.

“Otvoreni standard je neka druga vrsta otvorenosti, izbalansirana da vam da slobodu da znate i razvijate, ali i da ograni?i opasnosti i cene otvorenog sistema. Otvoreni standard podrazumeva da znate detalje, ali ih ne smete menjati i to omogu?ava svima da ga koriste. Drugim re?ima, razmenjujete sa svima klju?na znanja o tome kako se najbolje može sa vašim sistemom sara?ivati, raditi i komunicirati, ali im ne dajete šansu da u njega u?u i menjaju ga, kontrolišu ili zloupotrebljavalju. Otvoreni kod, s druge strane, podrazumeva da svako može da ga menja.”

Ovde je opet pogrešno shva?ena suština otvorenog koda. Svako može da ga menja i da izmenjeni program dalje distribuira i koristi. Ali to pravo ne zna?i da neko može da u?e u vaš ra?unar i da vam izmeni delove vašeg koda. Da koristimo paralelu sa automobilima: ne može svaki stranac da upadne ispod vaše haube i da tek tako vršlja po motoru. Stoji da su neki u mogu?nosti da to urade. Zato se kola i obezbe?uju na ovaj ili onaj na?in. Da li biste se sigurnije ose?ali kada znate da je na bezbednosti vašeg automobila radilo puno ljudi širom sveta ili neka zatvorena grupica?

“Ove i obi?ne teme provociraju snažne jake emotivne reakcije kod u?esnika na IT sceni; svi imaju svoj omiljeni modus i oblik rada, i sve te emocije vam kažu koliko se ljudi lako i duboko vezuju za jednostvane ideje - ideje otvorenosti i saradnje, ideje najboljeg mogu?eg iskoriš?enja onoga na ?emu rade, ali je paradoks u tome da upravo sistem koji je formulisaniji, ?vrš?i i zaokruženiji ima više šanse da im to pruži. To najbolje dokazuju veliki i mo?ni sistemi širom sveta, neki koji servisraju najve?e gradove na svetu - a svakim danom ih je sve više. Oni su probali da primene suprotnu logiku i od nje su odustali na veliki i posramljuju?i na?in, shvativši da je taj eksperiment zanimljiv, ali da oni moraju da budu iskreni i realni prema svojim potrebama.”

Verovatno su neki odustali, ali nemojmo zanemariti veliki broj vlada i državnih institucija koje su našle otvorena rešenja pristupa?nijim i boljim. Podsetimo se izveštaja britanske vlade o isplativosti softvera otvorenog koda iz 2004. godine. Tu je i zanimljiv tekst britanske vlade o softveru otvorenog koda. Još jedan državni dokument o isplativosti koriš?enja softtvera otvorenog koda bi mogao biti zanimljiv. Na kraju se nalaze linkovi ka izveštajima još nekoliko vlada, pa bih preporu?io da pogledate.

“I nije ovde re? o pobedi Majkrosofta nad Luniksom, niti o pobedi Luniksa nad Majkrosoftom, koliko o pobedi korisnika nad svojim iluzijama i parcijalnim vizijama.”

Kako neko može biti ozbiljno shva?en kada koristi imena poput Luniks? Baš kao i osobe koje misle da ?e nešto u?initi nazivaju?i Microsoft Microshit ili M$…

“Zagovornici OSS ponekad iskreno, ali i veoma pogrešno, sugerišu jednu suptilnu zamenu teza, po kojoj otvorenost zna?i slobodu, a slobode nikad dosta. Da, teško je ne složiti se da je sloboda poželjna, i da svi volimo da je ima dovoljno. Ali, ova rotacija poruka ima bar dve greške. Nije otvorenost apsolutno identifikovana slobodom, niti to ikad u relanom svetu tvrdimo. Ponekad želimo da budemo sigurni i “zatvoreni” u svojim domovima, sistemima i izborima, da bismo imali slobodu da u njima uživamo, radimo i gradimo po svojoj meri.”

Dakle, zatvorimo se u svoje domove. Promenimo koji komad nameštaja, ili možda boju zidova. Ali, ako ho?ete neku ve?u izmenu, pozovite one majstore koji su vam ku?u napravili. Jedino oni smeju da menjaju. Tako?e, nadajte se da ?e im se dopasti ideja, jer je njihova klju?na re?. I budite spremni da igrate po njihovim uslovima…

“Ali, tezu da je sloboda dobra, a apsolutna sloboda apsolutno dobra, doživela je krah. Jer, sloboda je kao i svaki drugi element konteksta - vredi ta?no onoliko koliko i stvar za koju smo je primenili. Otvorenost isto tako. I jedno i drugo se mogu zloupotrebiti, a na nama je da modulišemo koliko nam je ?ega kao društvu potrebno. IT scena? Isto tako.”

Ta?no. Da proširimo, sve se može zloupotrebiti. Doduše, verujem da je otvoreno manje podložno zloupotrebi od zatvorenog… Više o?iju je uprto u dešavanja.

Zaista sam razo?aran da je ovakav, nekvalitetan tekst prošao u novinama Danas. O?ekivao sam više…

Powered by ScribeFire.