Dejan Cvetkovi?, generalni direktor Microsoft softvera za Srbiju i Crnu Goru, je objavio interesantan tekst u dnevnim novinama Danas. Naime, on je napisao veliki broj neistina o slobodnom softveru i softveru otvorenog koda (kao i otvorene standarde i ostalo). Da vidimo šta je napisano…
(Napomena: pasusi u kurzivu su delovi originalnog teksta iz novina)

“Otvoreni standardi, otvoreni kod, otvorena arhitektura - sve to zvu?i tako pozitivno, tako sli?no, tako…otvoreno. Ko ne bi poželeo da radi baš sa takvim IT sistemom koji je mnogo bolji od zatvorenog. Prvo iznena?enje krije se u ?injenici da je pravi kontrast na tržištu danas izme?u razli?itih vrsta  otvorenog, a ne izme?u otvorenog i zatvorenog. A zašto je danas sve na IT tržištu otvoreno? Zato što želimo da imamo ve?u kontrolu, želimo da sara?ujemo sa drugima na razvoju naših sistema i želimo bolji uvid i razmenu podataka. Ali, to ne zna?i haos, ve? nastajanje da sazna šta je u osnovi programa koji se koriste. Tako ga bolje poznajete, bolje koristite i više u?ite o njegovim (a i svojim) sposobnostima. To zvu?i kao velika sloboda, ali krije i veliku opasnost. Metafore iz sveta automobilske industrije svojevremeno su bile veoma popularne u IT novinarstvu, a se?am se nekih u kojima je Majkrosoft prošao ne baš slavno. Pa da probamo ponovo - zamislite da svaki put kad otvorite haubu svog automobila i dotaknete neki njegov deo, doživite da se taj deo promeni ili, ?ak, nestane. Ili, još gore, želite da prekontrolišete ko?nice, ali pritisnete pogrešno dugme, i one potpuno nestanu, ali i dalje izgleda kao da su tu. Možda bi to bilo po malo opasno?”

Da li sam jedini kome kraj zvu?i pomalo suludo? Dakle, otvoreni sistem je nekako i zamaskiran, te izaziva nagle i ?este promene. Možda grešim, ali to je moj zaklju?ak na osnovu napisanog. Prate?i tu logiku, do sada bi moj (a verovatno i milioni drugih ra?unara) bio u skroz neupotrebljivom stanju. Da li je tako? Kucam ovaj post, dakle nije. Radi li Google? Hmm, radi… Izgleda da je sve u redu i sa njihovim mašinama. Pošto je pisano u biznis delu novina, da vidimo šta firme imaju od otvorenog softvera. Brzi pogled na podatak o trenutno najstabilnijim hosting kompanijama nam pokazuje da ?ak sedam od deset koriste softver otvorenog koda za servere. Ako pogledamo istraživanje iz novembra ove godine, web serveri otvorenog koda drže oko 50% tržišta. Naleteo sam pre nekog vremena na zanimljiv post Svi koriste Linux (na engleskom), gde su ukratko navedene neke od ve?ih firmi koje, za neku svrhu, koriste softver otvorenog koda. Da nastavimo…

“Kod otvorenog sistema sve je otvoreno i pristupa?no: kad jednom otvorite sva vrata i u svom sistemu, morate dobro da pazite gde se šta ostavljate. To je kao da ste skinuli vrata sa svog stana i na dovratak stavili malu priru?nu mapu koja kaže gde su šrafcigeri, gde je novac, gde je kupatilo, a gde “ladno” pivo, jer vam povremeno u ku?u navra?aju neki majstori koji bi nešto da poprave. Da, ali ko još može da navrati? Sigurnost? Zaboravite na sigurnost, bitno je da je otvoreno.”

Uh, uh… Da li je baš tako?… A zašto? Jednostavno. Lepota otvorenog koda, naspram zatvornog, je baš ta otvorenost - svi mogu da vide kod. Svi mogu da u?u “pod haubu”, i da vide šta se dešava. Više o?iju ima priliku da vidi i da radi na kodu, te samim tim da doprinese sigurnosti i stabilnosti. To što je otvoren ne zna?i da svaka promena bude prihva?ena. Svaki projekat ima tim koji dobro proveri neki doprinos sa strane, pre nego što se spoji sa glavnim delom koda. Ako je nešto slu?ajno prošlo, bi?e brzo ispravljeno baš zbog svih uprtih pogleda.

“Tako?e, kad nema nekih pravila, kad nema standarda koji zacrtavaju kako se treba ponašati u ovakvoj situaciji, onda su jedini pravi eksperti oni koji su taj sistem postavili. A oni onda mogu da biraju koliko ?e vam naplatiti da ga i dalje održavaju za vas. Jer drugih nema. Vratimo se na ?as u automobilsku industriju: zamislite da vaša omiljena fabrika automobila proizvodi samo motore i volane, a da sve druge delove auta po volji ugra?uje vaš automehani?ar Ljubinko, koji ih kompletira i završava za vas. Zamislite dalje da je vaš automobil dovršio uz pomo? tri budilnika i pola kilograma retke vrste amazonske šljive. Koji drugi majstor ?e umeti da ga popravlja? I koliku ?e mo? nad vama imati vaš majstor? A da ne pominjem uvoznike retkih amazonskih šljiva.”

Ok, zamislimo za ?as da je naš automobil dovršio automehani?ar Ljubinko. Mi ta?no znamo kako je on dovršio auto, te možemo na?i nekog drugog automehani?ara, koji može da pogleda šta je radio Ljubinko. Drugi mehani?ar može da nam pomogne kad do?e do problema. Ako je dobar mehani?ar, verujem da ?e videti šta je neko pre njega radio ;). I u programiranju: ako je kod uredno pisan i održavan, ve?ina programera bi trebalo da bude u stanju da shvati šta se program radi nakon ?itanja koda.
Da posetimo Miladinka. Miladinko nam je sastavio ceo automobil. Tako?e nas je obavestio da jedino on može da nam servisira auto. Isto tako, imamo zabranu da zavirimo ispod haube. A ako ho?ete neku izmenu na automobilu, nadajte se da ?e ona odgovarati Miladinku i da ?e se on složiti da je odradi za vas.

“Otvoreni standard je neka druga vrsta otvorenosti, izbalansirana da vam da slobodu da znate i razvijate, ali i da ograni?i opasnosti i cene otvorenog sistema. Otvoreni standard podrazumeva da znate detalje, ali ih ne smete menjati i to omogu?ava svima da ga koriste. Drugim re?ima, razmenjujete sa svima klju?na znanja o tome kako se najbolje može sa vašim sistemom sara?ivati, raditi i komunicirati, ali im ne dajete šansu da u njega u?u i menjaju ga, kontrolišu ili zloupotrebljavalju. Otvoreni kod, s druge strane, podrazumeva da svako može da ga menja.”

Ovde je opet pogrešno shva?ena suština otvorenog koda. Svako može da ga menja i da izmenjeni program dalje distribuira i koristi. Ali to pravo ne zna?i da neko može da u?e u vaš ra?unar i da vam izmeni delove vašeg koda. Da koristimo paralelu sa automobilima: ne može svaki stranac da upadne ispod vaše haube i da tek tako vršlja po motoru. Stoji da su neki u mogu?nosti da to urade. Zato se kola i obezbe?uju na ovaj ili onaj na?in. Da li biste se sigurnije ose?ali kada znate da je na bezbednosti vašeg automobila radilo puno ljudi širom sveta ili neka zatvorena grupica?

“Ove i obi?ne teme provociraju snažne jake emotivne reakcije kod u?esnika na IT sceni; svi imaju svoj omiljeni modus i oblik rada, i sve te emocije vam kažu koliko se ljudi lako i duboko vezuju za jednostvane ideje - ideje otvorenosti i saradnje, ideje najboljeg mogu?eg iskoriš?enja onoga na ?emu rade, ali je paradoks u tome da upravo sistem koji je formulisaniji, ?vrš?i i zaokruženiji ima više šanse da im to pruži. To najbolje dokazuju veliki i mo?ni sistemi širom sveta, neki koji servisraju najve?e gradove na svetu - a svakim danom ih je sve više. Oni su probali da primene suprotnu logiku i od nje su odustali na veliki i posramljuju?i na?in, shvativši da je taj eksperiment zanimljiv, ali da oni moraju da budu iskreni i realni prema svojim potrebama.”

Verovatno su neki odustali, ali nemojmo zanemariti veliki broj vlada i državnih institucija koje su našle otvorena rešenja pristupa?nijim i boljim. Podsetimo se izveštaja britanske vlade o isplativosti softvera otvorenog koda iz 2004. godine. Tu je i zanimljiv tekst britanske vlade o softveru otvorenog koda. Još jedan državni dokument o isplativosti koriš?enja softtvera otvorenog koda bi mogao biti zanimljiv. Na kraju se nalaze linkovi ka izveštajima još nekoliko vlada, pa bih preporu?io da pogledate.

“I nije ovde re? o pobedi Majkrosofta nad Luniksom, niti o pobedi Luniksa nad Majkrosoftom, koliko o pobedi korisnika nad svojim iluzijama i parcijalnim vizijama.”

Kako neko može biti ozbiljno shva?en kada koristi imena poput Luniks? Baš kao i osobe koje misle da ?e nešto u?initi nazivaju?i Microsoft Microshit ili M$…

“Zagovornici OSS ponekad iskreno, ali i veoma pogrešno, sugerišu jednu suptilnu zamenu teza, po kojoj otvorenost zna?i slobodu, a slobode nikad dosta. Da, teško je ne složiti se da je sloboda poželjna, i da svi volimo da je ima dovoljno. Ali, ova rotacija poruka ima bar dve greške. Nije otvorenost apsolutno identifikovana slobodom, niti to ikad u relanom svetu tvrdimo. Ponekad želimo da budemo sigurni i “zatvoreni” u svojim domovima, sistemima i izborima, da bismo imali slobodu da u njima uživamo, radimo i gradimo po svojoj meri.”

Dakle, zatvorimo se u svoje domove. Promenimo koji komad nameštaja, ili možda boju zidova. Ali, ako ho?ete neku ve?u izmenu, pozovite one majstore koji su vam ku?u napravili. Jedino oni smeju da menjaju. Tako?e, nadajte se da ?e im se dopasti ideja, jer je njihova klju?na re?. I budite spremni da igrate po njihovim uslovima…

“Ali, tezu da je sloboda dobra, a apsolutna sloboda apsolutno dobra, doživela je krah. Jer, sloboda je kao i svaki drugi element konteksta - vredi ta?no onoliko koliko i stvar za koju smo je primenili. Otvorenost isto tako. I jedno i drugo se mogu zloupotrebiti, a na nama je da modulišemo koliko nam je ?ega kao društvu potrebno. IT scena? Isto tako.”

Ta?no. Da proširimo, sve se može zloupotrebiti. Doduše, verujem da je otvoreno manje podložno zloupotrebi od zatvorenog… Više o?iju je uprto u dešavanja.

Zaista sam razo?aran da je ovakav, nekvalitetan tekst prošao u novinama Danas. O?ekivao sam više…

Powered by ScribeFire.